Čombe, ja i šoping iz snova
Danas je najzad bio lep
koji jednostavno nisam mogao da provedem u kući. Nazvao sam Čombeta i
otišli smo do kafića gde radi jedan naš drugar Bata. Bata inače radi za
šankom, gde smo se ugnjezdili, i pravi koktele. Tu smo malo nešto
pričali i kad nas je pitao šta bi popili odmah je dodao da ima jedan
poseban koktel za prijatelje. Kako smo i ja i Čombe skloni piću
prihvatili smo Batinu ponudu jer je prvi koktel bio na račun kuće,
tačnije na račun Batine plate. Dok je mućkao piće nije hteo da nam kaže
šta ide u njega jer ga je, kako kaže, sam izmislio. Pitali smo ga za
ime koktela, ali ga još nije smislio pa sam mu predložio da ga nazove:
"Sex on the Bata", na šta je i pristao kasnije. Najzad ga je završio i
stavio pred nas. Imao je odličan izgled, a još bolji ukus. Nikako nisam
mogao da skontam šta sve ide u njega, a ova mindža nije htela da nam
kaže. Posle "Sex on the Bata" popili smo po jedan "Crazy Mike". Moj
favorit! Svi sastojci su alkohol (osim leda), a ukus mu je kao milkšejk
iz McDonalds-a. Posle smo uzeli "Monkey Brain" i blago alkoholisani
krenuli kući. Na putu sam pomenuo kako bi mogli jednom da nakupujemo
pića i sami pravimo kući koktele pre nego što odemo do grada. Kako sam
to izgovorio, stali smo, pogledali se i odmah se vratili kod Bate po
recepte. Napisao nam je na papir 15-ak recepata za koktele i kad nam je
napisao pitao nas je šta će nam, nas dvojica smo oborili glave i smejali se ko
pičkice i rekli mu kad on neće da nam kaže šta ide u "Sex on the Bata"
nećemo ni mi njemu da kažemo šta će nam recepti. (šta misli, šta će
nam. neću ih sigurno uramiti) Otišli smo svaki svojoj kući po pare i
našli se ispred Rodića. Unutra smo otišli u deo sa pićima i uzimali sve
sa spiska. Najfinija pića naravno, treba dozvoliti sebi malo luksuza s
vremena na vreme. Sve nas je izašlo oko 15000, računajući tu i sokove,
cigarete, dozere, šejker, komplet čaša za koktele i 4 slamčice. Sve smo
odneli kod mene jer je trenutno u toku svinjokolj i moji su otišli još
jutros na selo da liše života tri mala praseta i ostaće tamo ceo
vikend, tako da mi je prazan stan. Stavili smo led u frižider, sklonili
tepih i lomljive stvari i pozvali naše dve najbolje drugarice Jelenu i
Jovanu. Dolaze oko 9h i Čombe i ja smo se dogovorili da ne pijemo ništa
dok one ne dođu. Kad dođu, ovde pijemo do ponoći i posle idemo do
grada. Kojim parama ne znam, jer nemam više ni dinara (zbogom nove
patike), ali verovatno Čombara ima. Jedva čekam da krenem sa cugom, ne
pamtim kad sam zadnji put osećao ovakvu euforiju. Sad pišem ovo ovde da
mi brže prođe vreme, ali ne pomaže. Još sat ipo vremena... Joj, moja
pluća neće izdržati... Al pogledajte sliku dole. Nije li predivna?
Pooozzzz!!!
Koliko ti dosadno može biti?
Zdravo, zovem se Marko i ja sam žrtva dosade. Treba mi pomoć! Ne znam kad je sve tačno počelo, ali u jednom trenutku su moj život, moji prijatelji, moj posao i fakultet postali nepodnošljivo dosadni i iritantni. Iz dana u dan je sve gore i svaki novi dan je dosadniji od predhodnog. Zato i provodim dane tražeći načine na koji bi mi vreme brže prošlo. Pa, koliko ti dosadno može biti? Toliko dosadno se namerno isečeš po dlanu i odeš u urgentni da te previju, toliko dosadno da uradiš pirsing na jeziku samo zbog iskustva, toliko dosadno da piješ alkohol svaki dan i pušiš u proseku dve paklice dnevno. Moram stalno nešto da radim, negde da idem, sa nekim da budem i ako me taj neko može udaviti još više. Ako sam na jednom mestu duže od jednog sata počinjem da se smaram, samim tim i ljude oko sebe, a i oni mene. Mada ih sve u poslednje vreme izbegavam kako znam i umem. Definitivno uživam u samoći jer su svuda oko mene zli mali ljudi koji se pretvaraju da su mi prijatelji. Dobro, nisu svi takvi, ali većina jeste. Totalno sam neshvaćen i kada bih mogao da biram najrađe bih bio prijatelj sa samim sobom! Ako neko zna recept kako da razvijem dvostruku ličnost, molio bih najlepše da to podeli samnom. Tako se nikad više ne bih smarao. Ovako, jedva čekam vikend da se napijem ko svinja i ludo provedem sa svojim "prijateljima". Mada mi ni izlasci nisu više što su nekad bili. Ranije nisam morao da pijem alkohol da bih se dobro proveo, a sada ne izlazim iz kuće ni do prodavnice a da ne srknem koji gutljaj iz pljoske. Kad se probudim dan posle izlaska znam da sam se sinoć smorio ali se ubeđujem da nisam jer se ničeg ne sećam. Moji PRAVI drugari i drugarice me posle podsećaju ko je sve bio i šta smo sve radili, a ja im verujem kad kažu da je bilo ludo - ja lično nisam primetio. Alkohol definitivno ulepšava pogled na svet i čini ga zanimljivijim. Ozbiljno planiram da ostatak života provedem u blago alkoholisanom stanju, pušim cigare, vijam devojke i pišem blogove po internetu.
Hvala na Vašem (savršeno protraćenom) vremenu i do sledećeg puta: CIAO! Budite veseli i ne smarajte se ko ja...
